Ниво студија
Докторске академске студије – студије трећег степенаТрајање студија
3 године (6 семестара)Укупан број ЕСПБ бодова
180Звање које се стиче
Доктор медицинских наукаЦиљ студија
Научни циљеви:
Образовни циљеви:
Општи циљеви:
Функционални циљеви:
- стицање знања и вештина у области биомедицинских истраживања кроз организован научни и професионални развој и повезивање фундаменталних, примењених и развојних истраживања из области ћелијске биологије, генетике, морфологије, биохемије, имунологије, фармакологије и физиологије ћелије и организма, усмерених у правцу проучавања молекуларних механизама настанка и развоја болести, њене профилаксе, дијагнозе и савремених терапијских приступа, који подразумевају индивидуализацију терапијских протокола
- савладавање и примена различитих методологија у научно-истраживачком процесу
- оспособљавање за самостално праћење литературе и критичко тумачење добијених резултата истраживања
- развијање сопственог систем вредности који гарантује успешан и одговоран научни рад у складу са највишим научним и етичким стандардима, полазећи од темељних идеја Болоњског процеса
- усвајање ставова и изграђивање професионалног понашања које гарантује да ће задатке обављати савесно, одговорно, у складу са високим стандардима професије и у односу на друге сараднике, што подразумева спремност за учествовање у тимском раду као и његово организовање
- да може препознати сопствене потребе за континуираним усавршавањем (и развој)
- могућност учешћа и дизајниарња самосталних научних пројеката.
Образовни циљеви:
- докторске академске студије треба да омогуће иновацију и преношење знања и вештина у складу са европским критеријумима
- савремени наставни план треба да се огледа у могућности избора предмета и могућности преноса и препознавања ЕСПБ бодова
- нове генерације високообразованих људи су допринос и основа просперитетног друштва (снага друштва у целини)
- високи стандарди будућег рада треба да постану конкурентни на светском тражишту и треба да појединцу омогуће боље услове живота
- преношење академског духа, инвентивности и креативности на студенте
- подстицање развоја научног академског духа на студенте и изграђивање личности у складу са етичким кодексима
- трансфер (пружање) знања која могу бити применљива
- могућност мобилности кадрова у систему образовања
- подстицање ефикасности студирања
- увођење савременог начина образовања на овим просторима
- појачавање професионалне бриге за квалитетне свршене студенте медицине, омогућавање њиховог развоја у академском смислу.
Општи циљеви:
- непрестано обогаћивање научноистраживачког опуса иституције
- допринос развоју високообразованих научних радника у области клиничке медицине
- перманентно прилагођавање система студија међународним захтевима
- увођење стандарда у систему оразовања, научном раду и његовој верификацији
- примена практичних знања и вештина
- лична промоција и стицање компетенција за напредак у каријери.
Функционални циљеви:
- могућност заснивања радног односа као асистената на Медицинском факултету.
Компетенције које проистичу из студијског програма
Током студија студент се оспособљава да стечена знања даље унапређује како би могао да:
- се упозна са савременим радом у јавном здравству и принципима стратегије "Здравље за све у XXI веку"
- разуме, прати и примени фундаментална истраживања у области масовних незаразних болести, исхране различитих категорија становништва, екологије и заштите животне средине и модела организације здравства
- примени савремене ставове епидемиологије одређене групе заразних болести у болничким и ванболничким условима,, као и спровођење савремених мера сузбијања заразних болести
- разуме, прати и примени најпоузданијих маркера дијагнозе уз разумевање савремених превентивних процедура и поступака у успостављању мера профилаксе, као и разумевање савремених фармаколош¬ких процедура и поступака у лечењу одређених болести
- упозна са професионалним штетностима и оштећењима здравља, превентивним здравственим прегледима, физиологије рада, професионалне токсикологије, професионал-ног трауматизма и здравствене заштите одређених категорија радне популације
- развија и унапређује осећај за тимски рад као и мултидисциплинарни интегрални, пре свега свеобу¬хватни и целовит приступ проблему јавног здравља
- на основу стечених фундаменталних знања може да разуме и ради на проучавању и унапређењу јавног здравља као и да даље развија свест о динамичности нових сазнања што намеће императив свакодневног континуираног усавршавања
- може самостално да креира и дизајнира научна истраживања претежно експериментално-лаборато¬ријског карактера према актуелним оријентацијама савремене медицинске науке
- врши избор савремене научне методологије и да сам буде практично обучен да је примени, у складу са принципима савремених превентивних процедура и поступака у успостављању мера профилаксе
- уме да развије критичан и одговоран научни дух истраживања у складу са највишим етичким принципима рада савремене медицине примењујући анализе које су у тим истраживањима неопходне
- користи научну литературу у креативном смислу, да самостално научно размишља и доноси закључке
- развије успешан и одговоран научни рад
- јавно брани и презентује сопствене резултате, сазнања и мишљења
- пише научне радове и друге научно-релевантне публикације у складу са принципима добре научне праксе
- активно учествује у реализацији научних пројеката и да може да их сам креира
- активно узме учешће у континуираној медицинској едукацији и да своје знање и искуство преноси млађима
- стекне способност промоције медицинског, технолошког, социјалног и културног прогреса у свом академском окружењу и широј друштвеној заједници.
Услов за упис
- завршене студије медицине, стоматологије, фармације, здравствене неге, ветерине, студије специјалне рехабилитације или факултета техничких наука (смер биомедицински инжењеринг) са стечених најмање 300 ЕСПБ бодова и просечном оценом најмање 8 (осам) на тим студијама (за оне који студирају по Болоњској декларацији )
- право уписа имају и лица која су стекла VII-1 степен према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању (они који су завршили студије медицине, стоматологије и фармације по старом програму), са просечном оценом најмање 8 (осам), као и кандидати који су стекли академски назив магистра медицинских наука према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, са просечном оценом најмање 8 (осам)
- редослед кандидата за упис докторских студија утврђује се на основу просечне оцене постигнуте на претходним нивоима студија.
Структура програма
Докторске академске студије - Биомедицински инжењеринг су структурно конципиране тако да представљају симбиозу образовања и истраживања, јер интегришу теоријско усвајање знања, самосталан и оригиналан студијски истраживачки рад и начине његове презентације и афирмације у свету. У свим овим етапама је предвиђено активно учешће студената и ови процеси се одвијају паралено. Својом суштином, академске докторске студије програма Биомедицинског инжењеринга омогућавају организован научни и професионални развој у истраживањима у области биомедицинског инжењеринга кроз повезивање фундаменталних и примењених истраживања из области методологије научноистраживачког рада, примене статистичких метода, упознавања са информатичким технологијама, савладавање вештине писања и објављивања научног рада, савладавања проблематике менаџмента у здравству а све то под окриљем познавања етике и етичких принципа у научноистраживачком раду. Поред наведених метода и технологија, студенти се упознају са појмовима и принципима из домена биомедицинског инжењеринга, упознају се са значајем медицинске инструментације и мерења, као и другим законитостима биомеханике, уз савладавање принципа правилне примене математичких модела у клиничким истраживањима. Студенти такође савладавају основе метода вештачке интелигенције и биолошких система и зрачења. Основе метода обраде медицинских сигнала такође налазе своје место у додатном образовању кадра који се определио за овај вид усавршавања. Поред стицања знања и одговарајућих вештина развија се свест о значају и применљивости научних истраживања у медицинског дијагностици, терапији и продуженој терапији, као и примени одговарајућег техничко-технолошких достигнућа. На тај се начин развија осећај за тимски рад, за мултидисциплинарни интегрални, пре свега свеобухватни и целовит приступ медицинском проблему, као и свест о динамичности нових научних сазнања, што намеће императив свакодневног и континуираног усавршавања.
План и програм студија се спроводи кроз дидактичко учење и истраживање садржано у активној настави, а састоји се од организованог образовног процеса, који подразумева теоријски део (предавања у виду интерактивне наставе, проблемски усмереног учења, стручних едукативних семинара на задату тему) и студијски истраживачки рад (практичне демонстрације, индивидуални истраживачки рад, одбрана семинарских радова, преглед и анализа података у литератури, презентовање и публиковање самостално добијених резултата), и израда и одбрана докторске тезе.
Студијски програм Докторских академских студија биомедицинског инжењеринга у трајању од три године или 180 ЕСПБ бодова конципиран је у складу са европским системом преноса бодова (ЕСПБ). Докторска дисертација је завршни део докторских студија. Израда докторске дисертације се приказује ЕСПБ бодовима и износи 60 ЕСПБ.
План и програм студија се спроводи кроз дидактичко учење и истраживање садржано у активној настави, а састоји се од организованог образовног процеса, који подразумева теоријски део (предавања у виду интерактивне наставе, проблемски усмереног учења, стручних едукативних семинара на задату тему) и студијски истраживачки рад (практичне демонстрације, индивидуални истраживачки рад, одбрана семинарских радова, преглед и анализа података у литератури, презентовање и публиковање самостално добијених резултата), и израда и одбрана докторске тезе.
Студијски програм Докторских академских студија биомедицинског инжењеринга у трајању од три године или 180 ЕСПБ бодова конципиран је у складу са европским системом преноса бодова (ЕСПБ). Докторска дисертација је завршни део докторских студија. Израда докторске дисертације се приказује ЕСПБ бодовима и износи 60 ЕСПБ.
План студијског програма:
1 година студија
Бр. | Назив предмета | Семестар | Часова годишње | ЕСПБ | ||
П | СИР | Ук. | ||||
1 | Методологија научноистраживачког рада у медицини | I | 50 | 65 | 115 | 8 |
2 | Примена статистичких метода у медицини | I | 30 | 50 | 80 | 8 |
3 | Информатичке технологије у медицини | I, II | 45 | 100 | 145 | 15 |
4 | Написати објавити и вредновати научни рад I | I | 15 | 50 | 65 | 3 |
5 | Менаџмент истраживачким пројектом | II | 15 | 45 | 60 | 5 |
6 | Етика у научноистраживачком раду | II | 20 | 50 | 70 | 8 |
7 | Принципи медицинске инструментације и мерења | II | 30 | 60 | 90 | 7 |
8 | Биомеханика | II | 20 | 45 | 65 | 6 |
Укупно | Активне наставе | 225 | 465 | 690 | 60 | |
Наставе на 1 години | 690 |
2 година студија
Бр. | Назив предмета | Семестар | Часова годишње | ЕСПБ | ||
П | СИР | Ук. | ||||
9 | Математички модели у клиничким истраживањима | I | 30 | 10 | 40 | 3 |
10 | Медицина заснована на доказима | I | 20 | 10 | 30 | 3 |
11 | Написати објавити и вредновати научни рад II | I | 20 | 50 | 70 | 4 |
12 | Телемедицински и аквизициони системи | I | 15 | 40 | 55 | 5 |
13 | Методе вештачке интелигенције | I | 15 | 40 | 55 | 5 |
14 | Биолошки системи и зрачења | I | 30 | 30 | 60 | 5 |
15 | Методе обраде медицинских сигнала | I | 15 | 60 | 75 | 5 |
16 | Изборни предмет 1 | II | 45 | 80 | 125 | 12 |
1. Методе за обраду медицинских слика | ||||||
2. Вишеструка ометеност и медицинска рехабилитација | ||||||
3. Медицински значај дијализних и аферезних метода | ||||||
4. Биокерамички материјали у медицини | ||||||
5. Биомедицинска инструментација | ||||||
6. Математички модели у компартманској анализи | ||||||
7. Методе визуализације и радиотерапије у медицини | ||||||
8. Методе и уређаји за рехабилитацију сензомоторних функција | ||||||
9. Методе и уређаји за дијализе и аферезе | ||||||
10. Биополимерни и наноматеријали у медицини | ||||||
11. Детекција јонизујућег и нејонизујућег зрачења и заштитаји | ||||||
12. Радиофармација | ||||||
17 | Изборни предмет 2 | II | 35 | 40 | 75 | 6 |
1. Методе за обраду медицинских слика | ||||||
2. Вишеструка ометеност и медицинска рехабилитација | ||||||
3. Медицински значај дијализних и аферезних метода | ||||||
4. Биокерамички материјали у медицини | ||||||
5. Биомедицинска инструментација | ||||||
6. Математички модели у компартманској анализи | ||||||
7. Методе визуализације и радиотерапије у медицини | ||||||
8. Методе и уређаји за рехабилитацију сензомоторних функција | ||||||
9. Методе и уређаји за дијализе и аферезе | ||||||
10. Биополимерни и наноматеријали у медицини | ||||||
11. Детекција јонизујућег и нејонизујућег зрачења и заштитаји | ||||||
12. Радиофармација | ||||||
18 | Научне активности – изабране истраживачке методе | II | 60 | 60 | 6 | |
19 | Научне активности - изабране статистичке методе | II | 60 | 60 | 6 | |
Укупно | Активне наставе | 225 | 480 | 705 | 60 | |
Наставе на 2 години | 705 |
3 година студија
Бр. | Назив предмета | Семестар | Часова годишње | ЕСПБ | ||
П | СИР | Ук. | ||||
20 | Израда докторског рада | I, II | 600 | 600 | 60 | |
Укупно | Активне наставе | 0 | 600 | 600 | 60 | |
Наставе на 3 години | 600 |