стицање знања о нормалној структури и функцијама човековог организма стицање знања о нарушавању грађе и/или функције појединих органа, органских система или целокупног организма човека и етиологији настанка поремећаја стицање знања из одговарајућих клиничких дисциплина, која омогућују студенту да створи представу о менталним и физичким обољењима стицање знања о превентивним, дијагностичким и терапијским процедурама, као и репродукцији човека стицање знања о условима живота човека, његовом окружењу, заштити човекове средине и социјалном статусу појединца стицање знања из деонтологије, етике и правне одговорности радника медицинске струке стицање знања о научним методама, које на основу биомедицинских мерења омогућавају анализу добијених података и процену научних чињеница.

Након савладаног студијског програма Основних академских студија здравствене неге студенти стичу компетенције за примену теоријског знања, клиничких вештина и стандарда професионалне комуникације у току обављања стручне и научне делатности. Програмски садржај овог курикулума омогућиће студенту да: 1. Поседује неопходно знање и разумевање: базичних и клиничких дисциплина здравствене неге процеса оболевања испољавања болести, начина препознавања, испитивања, лечења и неговања пацијента са појединим менталним и физичким болестима, синдромима и стањима реаговања пацијената/корисника на болести и друге ситуације у вези са здрављем принципа промоције здравља и спречавања болести. 2. Примени сестринске вештине у клиничкој пракси поштујући процес здравствене неге (утврђивање потреба за негом, дефинисање сестринских дијагноза, издвајање приоритета, планирање и имплементација одговарајућих поступака неге и евалуација реализоване неге и постигнутих циљева), укључујући: негу и збрињавање болесника (одраслог, али и детета) у акутној фази болести негу и збрињавање болесника (одраслог, али и детета) са ургентним стањима примену терапије лековима, уз праћење деловања, интеракције и токсичности лекова негу старих лица негу хронично оболелих ублажавање патњи и бола помоћ болесницима у терминалној фази болести. 3. Испољава способност да: успешно изврши сестринску процену проблема пацијента и постави сестринску дијагнозу доноси одлуке и поставља циљеве здравствене неге приступи спровођењу плана неге и збрињавања изврши евалуацију спроведене неге и постигнутих циљева стално унапређује квалитет пружене неге. Посебни исходи процеса учења треба да изграде и унапреде: 1. Професионални однос медицинских сестара са пацијентима и колегама, поштовање пацијента и колеге, без предрасуда, у односу на језик, културу, пол, расу и начина живота, чување информације о пацијентима у складу са професионалним етичким кодексом, прикупљање информације о болести и решавање здравствених проблема пацијента, свест о улози других здравствених и социјалних радника, сарадња са другим члановима интердисциплинарног тима. 2. Професионалне стандарде и понашање, где дипломирани студент треба да поседује знање и разумевање етичких и правних питања релевантних за сестринску праксу и организације, управљања и обезбеђивања здравствене заштите 3. Следеће ставове неопходне за праксу: свест о моралној и етичкој одговорности у збрињавању сваког пацијента; свест да медицинске сестре треба увек да теже највишем могућем квалитету збрињавања пацијента; свест о значају здравља за обављање праксе. 4. Стицање и извођење вештина где дипломирани студент треба да: успостави квалитетан однос са пацијентом, правилно узима сестринске анамнестичке податке, прикупља и сређује информације, изведе општи и орган-специфични клинички преглед, изведе рутинске дијагностичке процедуре, пружи помоћ витално угроженим болесницима, ефикасно комуницира са пацијентом, породицом пацијента, колегама и особљем, идентификује најчешће факторе ризика.

завршена гимназија или средња школа медицинског усмерења у четворогодишњем трајању и положен пријемни испит из биологије и хемије/здравствене неге.

Основне академске студије здравствене неге трају 4 године, односно 8 семестара током којих се студенту пружа 3720 часова (3390 активне настава, 210 часова осталих часова и 120 часова самосталног рада студента на изради дипломског рада), што се вреднује са укупно 240 ЕСПБ бодова. Најважније методе извођења наставе су: интерактивна комуникација у наставном процесу, рад у малој групи, самостално извођење лабораторијских и клиничких вештина, демонстрација вештина, предавања илустрована слајдовима и видео клиповима. Сви облици активне наставе базирају на интерактивној настави која се карактерише дискусијама о проблему који је тема наставне јединице, изношењем личног става који је поткрепљен теоријском или искуственом аргументацијом, уочавањем дилема које се односе на постављену тему и њиховим разрешавањем. Интерактивна настава, као савремена метода извођења наставе, омогућиће студентима боље разумевање програмске материје, усвајање инвентивног знања, формирање сопствених ставова и усвајање постојећих научних доктрина. Рад у малој групи, као значајна метода савременог приступа наставном процесу, подразумева максималан број од 54 студената на предавањима и 5 до 10 студената у групи за практичну наставу. Лабораторијске и клиничке вештине студенти изводе самостално или путем демонстрација вештина од стране наставника или сарадника. За сваку клиничку вештину дефинисан је ниво компентенције студената: студент има само теоријско знање о вештини, студент посматра процедуру, али је не изводи самостално, студент изводи процедуру самостално, али не рутински, студент изводи процедуру рутински.