Ниво студија
Интегрисане академске студијеТрајање студија
6 година (12 семестара)Укупан број ЕСПБ бодова
360Звање које се стиче
Доктор медицинеЦиљ студија
Основни циљеви
Оспособљавање студената за примену научних и стручних достигнућа у превенцији, дијагностици и терапији болести, укључујући промовисање здравог начина живота, правних и моралних вредности, даљи професионални развој, а све у складу са принципима добре научне и клиничке праксе
Посебни циљеви
Оспособљавање студената за примену научних и стручних достигнућа у превенцији, дијагностици и терапији болести, укључујући промовисање здравог начина живота, правних и моралних вредности, даљи професионални развој, а све у складу са принципима добре научне и клиничке праксе
Посебни циљеви
- усвајање знања заснованог на научним принципима и емпирији, као и ефикасна примену стеченог знања на добробит пацијената и друштва уопште
- разумевање здравља и начина његовог промовисања, стицање знања о биолошким функцијама организма (укључујући методе мерења и процене), узрочницима и механизмима настанка болести, њиховом збрињавању и превенцији у контексту улоге и одговорности доктора медицине у друштвеној структури
- познавање основних клиничких вештина (узимање анамнезе, извођење свеобухватног физичког и психолошког прегледа, интерпретација клиничких и лабораторијских налаза) и стицање компетенција за извођење одређеног броја основних дијагностичких, односно терапијских процедура
- формирање ставова неопходних за постизање високих стандарда медицинске праксе у погледу превенције, дијагностике и здравственог збрињавања појединаца и популације, као и у сопственом професионалном развоју.
Компетенције које проистичу из студијског програма
Након савладаног студијског програма Интегрисаних академских студија медицине студенти стичу компетенције за примену медицинског теоријског знања, клиничких вештина и стандарда професионалне комуникације у току обављања стручне и научне делатности:
1. Интеграција базичних наука у медицину
2. Интеграција клиничког знања и вештина у збрињавање пацијената
3. Интерперсоналне и вештине комуникације
4. Професионализам
5. Организација и системски приступ медицини
6. Континуирана едукација и лично усавршавање
1. Интеграција базичних наука у медицину
- познавање нормалне структуре људског организма (ћелиjских ткиве и органа)
- познавање нормалне функције људског организма (ћелијских ткива и органа)
- познавање природе агенаса и механизама који доводе до промена у структури и функционисању организма
- познавање природе и тока промена у функцији које производе етиолошки агенси и механизми (патофизиологије) организма
- познавање природе и тока промена у структури које производе етиолошки агенси и механизми (патолошке анатомије) организма
- познавање одговарајућег коришћења лабораторијских техника у идентификовању болести или здравствених проблема
- познавање дејства, метаболизма и токсичних ефеката лекова
- познавање терапијског коришћења лекова
- познавање нормалног раста и развоја
- познавање принципа промовисања здравља и превенције болести
- познавање реакција/одговора пацијената на болести
- познавање принципа и концепата који су основа нормалног понашања и менталне болести
- познавање процеса старења
- познавање принципа репродукције укључујући плодност и зачеће трудноћу и рађање.
2. Интеграција клиничког знања и вештина у збрињавање пацијената
- способност да се изведе задовољавајући физички преглед
- способност да се узме задовољавајућа анамнеза
- способност да се користе подаци из анамнезе, физичког прегледа и лабораторијских тестова у циљу идентификовања здравственог проблема
- способност да се формулише одговарајућа диференцијална дијагноза
- способност да се формулише ефективан план збрињавања (дијагностичке, терапијске и стратегије превенције) код обољевања и других здравствених проблема
- способност надзирања тока болести и одговарајућег ревидирања плана збрињавања
- способност да се изводе рутинске техничке процедуре специфичне за одређену област медицине
- способност да се документује клинички преглед пацијента
- способност да се примене принципи и концепти који су основа нормалног понашања и менталних болести
- способност да се дијагностикује и учествује у збрињавању менталних болести
- способност да се терапијски користе лекови у збрињавању пацијената
- способност да се препозна нормалан раст и развој
- способност да се препозна однос између здравља и болести, пацијента и његовог окружења
- способност да се примене психосоцијални принципи и концепти у пружању услуга здравствене заштите
- способност да се примене принципи и технике превенције и очувања здравља у пружању услуга здравствене заштите
- способност да се на одговарајући начин користе лабораторијске методе у идентификовању болести или здравствених проблема
- способност да се препознају пацијенти са по живот опасним стањима
- познавање метода ублажавања бола и патње пацијената
- способност да се примењују принципи медицине засноване на доказима у клиничком одлучивању
- способност да се интерпретирају налази добијени анамнезом, клиничким и лабораторијским испитивањем за одређену област клиничке медицине
- способност да се усвоје терапијски протоколи засновани на савременим принципима медицине (првенствено за интернистичке, хируршке и психијатријске акутне и хроничне болести).
3. Интерперсоналне и вештине комуникације
- способност да се демонстрирају вешине ефективне интеракције лекар-пацијент
- способност да се користе одговарајуће комуникационе вештине у узимању анамнезе, у дијагностици и примени ефективног терапијског плана
- способност да се ефективно комуницира са колегама, пацијенатима, као и са њиховим породицама, без предрасуда у односу на језик, културу, пол, расу и начин живота
- способност да се поштује право пацијента да одбије лечење или учешће у наставним или истраживачким активностима
- способност да се у складу са професионалним етичким кодексом чувају информације о пацијентима као поверљиве, и да сe без пристанка одају само у изузетним околностима тј. ако су пацијент или друге особе изложене ризику
- способност да се прикупљаjу и сређују информације, укључујући коришћење информационе технологије
- способност комуникационе компетенције, које покривају писмене и усмене комуникације, у једном од водећих европских језика.
4. Професионализам
- способност да се у здравственом збрињавању примењују хуманистичке вредности
- способност да се сарађује са другим здравственим радницима у пружању услуга здравствене заштите
- способност да се поштују достојанство, приватност и професионална тајна у пружању услуга здравствене заштите
- способност ефективне интеракције са пацијентима, колегама и другим здравственим радницима из културолошкиразличитих средина.
5. Организација и системски приступ медицини
- способност да се примењују концепти и принципи примарног збрињавања и породичне медицине у пружању услуга здравствене заштите
- способност да се примењују принципи промовисања здравља и превенције болести
- способност да се примењују принципи и технике лимитирања трошкова у пружању услуга здравствене заштите
- познавање различитих система здравствене заштите, укључујући социјалну, економску и политичку димензију
- разумевање потребе и вредности консултација и упућивања пацијената различитим специјалистима у пружању услуга здравствене заштите
- познавање етичких и правних питања релевантних за медицинску праксу
6. Континуирана едукација и лично усавршавање
- препознавање потребе за континуираном едукацијом током целе професионалне каријере у циљу праћења најновијих релевантних научних достигнућа
- способност да се препознају сопствене потребе у погледу едукације и да се користе одговарајући едукациони ресурси
- способност да се критички вреднује медицинска/стручна литература
- способност да се осмисле, дизајнирају, имплементирају и развију истраживања
Услов за упис
- завршена гимназија или средња школа медицинског усмерења у четворогодишњем трајању
- положен пријемни испит из биологије и хемије
Структура програма
Интегрисане академске студије медицине за стицање академског назива доктор медицине трају 6 година и обухватају 12 семестара (5530 часова) активне наставе која се изводи у облику: 1) предавања (2325 часова), 2) вежби (2340 часова), 3) осталих облика активне наставе (семинара, округлих столова, летње стручне праксе, студијског истраживачког рада. Поред тога Студијски програм обухвата клиничку практичну наставу – 715 часова и научноистраживачки рад који је у функцији израде завршног дипломског испита (150 часова).
Укупно ангажовање студената студијског програма интегрисаних академских студија медицине кроз активну наставу и учење ван термина активне наставе у сврху континуираног савладавања програмске материје, припрему колоквијума, испита и израду дипломског рада, изражено је бројем од 360 ЕСПБ бодова. Вредност једног ЕСПБ бода одговара, у просеку, радном ангажовању студента од 27 часова.
Имплементација ЕСПБ извршена је према немодуларизованом систему (систему у којем сваки предмет може имати различит број бодова тако да је укупан број бодова у једној академској години 60). Број бодова за сваки предмет одређен је у односу на постављене задатке које студент треба да обави како би остварио циљ и исход учења. У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената одговара броју бодова који припадају предмету. Студент остварује бодове предвиђене за предмет након завршног испита.
Наставни план студијског програма омогућава да студент током прве године студија усвоји основна знања из биолошких и базичних (претклиничких) медицинских наука (Молекуларна и хумана генетика, Анатомија, Хистологија и ембриологија), опште- образовних наука (Медицинска статистика и информатика, Медицинска етика и социологија) и да упозна принципе професионалног и етичког приступа пацијентима, колегама и особљу здравствених установа (Увод у клиничку праксу I) и знање и вештине неопходне за пружање прве медицинске помоћи (Прва помоћ).
Током друге године студија, поред опште-образовних предмета (Енглески језик) студенти стичу знање из базичних медицинских наука (Физиологија, Биохемија, Микробиологија и Имунологија) и знање и вештине неопходне за савладавање наставног програма клиничких предмета (Увод у клиничку праксу II). Наставним планом треће године студија обухваћени су предмети из категорије базичних медицинских наука (Патологија, Патофизиологија, Фармакологија и Медицинска психологија) и клиничких наука (Пропедевтика и Радиологија).
Током четврте, пете и шесте године студија студенти стичу образовање (знање и вештине) из области клиничких наука (Инфективне болести, Интерна медицина, Психијатрија, Дерматовенерологија, Неурологија, Педијатрија, Гинекологија и опстетриција, Физикална медицина и рехабилитација, Медицина рада, Офталмологија, Оториноларингологија, Максилофацијална хирургија, Онкологија, Ургентна медицина, и Судска медицина).
Након треће, четврте и пете године студија студенти обављају летњу стручну праксу у наставним базама клиничких предмета (Интерна медицина, Хирургија, Педијатрија и Гинекологија са опстетрицијом) у тајању од 80 за сваки предмет.
Изборни предмети, предвиђени у IV, VI, VIII IX и X семестру пружиће прилику студентима да афирмишу своје склоности и опредељење према појединим областима медицине.
У свим годинама, почевши од друге године студијског програма предвиђена је клиничка практична настава у виду самосталног рада студената и током лета (летња пракса) у трајању од 715 часова практичне наставе.
Током XII семестра студент има 330 часова студијског истраживачког рада и 150 научно-истраживачког рада чији је исход израда и oдбрана завршног дипломског рада.
Наставни процес појединог предмета одвија се у току једног, а највише у току два семестра у складу са планом извођења наставе.
Најважније методе извођења наставе су: интерактивна комуникација у наставном процесу, рад у малој групи, самостално извођење лабораторијских и клиничких вештина, демонстрација вештина, предавања илустрована слајдовима и видео клиповима.
Сви облици активне наставе базирају на интерактивној настави која се карактерише дискусијама о проблему који је тема наставне јединице, изношењем личног става који је поткрепљен теоријском или искуственом аргументацијом, уочавањем дилема које се односе на постављену тему и њиховим разрешавањем. Интерактивна настава, као савремена метода извођења наставе, омогућиће студентима боље разумевање програмске материје, усвајање инвентивног знања, формирање сопствених ставова и усвајање постојећих научних доктрина.
Рад у малој групи, као значајна метода савременог приступа наставном процесу, подразумева максималан број од 80 студената на предавањима и 5 до 10 студената у групи за практичну наставу.
Лабораторијске и клиничке вештине студенти изводе самостално или путем демонстрација вештина од стране наставника или сарадника. За сваку клиничку вештину дефинисан је ниво компентенције студената. Студент мора да савлада све клиничке вештине до предвиђеног нивоа компетенције у току наставе као услов за излазак на завршни испит или одговарајући колоквијум. Наставник евидентира да је студент савладао клиничке вештине својим потписом у евиденционој књижици (Водич за студенте) који сваки студент подноси на увид при изласку на завршни испит на клиничким предметима. Савладавањем наставног плана и програма интегрисаних академских студија медицине на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду студенти добијају знања и савладавају вештине неопходне за самостално бављење струком.
Укупно ангажовање студената студијског програма интегрисаних академских студија медицине кроз активну наставу и учење ван термина активне наставе у сврху континуираног савладавања програмске материје, припрему колоквијума, испита и израду дипломског рада, изражено је бројем од 360 ЕСПБ бодова. Вредност једног ЕСПБ бода одговара, у просеку, радном ангажовању студента од 27 часова.
Имплементација ЕСПБ извршена је према немодуларизованом систему (систему у којем сваки предмет може имати различит број бодова тако да је укупан број бодова у једној академској години 60). Број бодова за сваки предмет одређен је у односу на постављене задатке које студент треба да обави како би остварио циљ и исход учења. У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената одговара броју бодова који припадају предмету. Студент остварује бодове предвиђене за предмет након завршног испита.
Наставни план студијског програма омогућава да студент током прве године студија усвоји основна знања из биолошких и базичних (претклиничких) медицинских наука (Молекуларна и хумана генетика, Анатомија, Хистологија и ембриологија), опште- образовних наука (Медицинска статистика и информатика, Медицинска етика и социологија) и да упозна принципе професионалног и етичког приступа пацијентима, колегама и особљу здравствених установа (Увод у клиничку праксу I) и знање и вештине неопходне за пружање прве медицинске помоћи (Прва помоћ).
Током друге године студија, поред опште-образовних предмета (Енглески језик) студенти стичу знање из базичних медицинских наука (Физиологија, Биохемија, Микробиологија и Имунологија) и знање и вештине неопходне за савладавање наставног програма клиничких предмета (Увод у клиничку праксу II). Наставним планом треће године студија обухваћени су предмети из категорије базичних медицинских наука (Патологија, Патофизиологија, Фармакологија и Медицинска психологија) и клиничких наука (Пропедевтика и Радиологија).
Током четврте, пете и шесте године студија студенти стичу образовање (знање и вештине) из области клиничких наука (Инфективне болести, Интерна медицина, Психијатрија, Дерматовенерологија, Неурологија, Педијатрија, Гинекологија и опстетриција, Физикална медицина и рехабилитација, Медицина рада, Офталмологија, Оториноларингологија, Максилофацијална хирургија, Онкологија, Ургентна медицина, и Судска медицина).
Након треће, четврте и пете године студија студенти обављају летњу стручну праксу у наставним базама клиничких предмета (Интерна медицина, Хирургија, Педијатрија и Гинекологија са опстетрицијом) у тајању од 80 за сваки предмет.
Изборни предмети, предвиђени у IV, VI, VIII IX и X семестру пружиће прилику студентима да афирмишу своје склоности и опредељење према појединим областима медицине.
У свим годинама, почевши од друге године студијског програма предвиђена је клиничка практична настава у виду самосталног рада студената и током лета (летња пракса) у трајању од 715 часова практичне наставе.
Током XII семестра студент има 330 часова студијског истраживачког рада и 150 научно-истраживачког рада чији је исход израда и oдбрана завршног дипломског рада.
Наставни процес појединог предмета одвија се у току једног, а највише у току два семестра у складу са планом извођења наставе.
Најважније методе извођења наставе су: интерактивна комуникација у наставном процесу, рад у малој групи, самостално извођење лабораторијских и клиничких вештина, демонстрација вештина, предавања илустрована слајдовима и видео клиповима.
Сви облици активне наставе базирају на интерактивној настави која се карактерише дискусијама о проблему који је тема наставне јединице, изношењем личног става који је поткрепљен теоријском или искуственом аргументацијом, уочавањем дилема које се односе на постављену тему и њиховим разрешавањем. Интерактивна настава, као савремена метода извођења наставе, омогућиће студентима боље разумевање програмске материје, усвајање инвентивног знања, формирање сопствених ставова и усвајање постојећих научних доктрина.
Рад у малој групи, као значајна метода савременог приступа наставном процесу, подразумева максималан број од 80 студената на предавањима и 5 до 10 студената у групи за практичну наставу.
Лабораторијске и клиничке вештине студенти изводе самостално или путем демонстрација вештина од стране наставника или сарадника. За сваку клиничку вештину дефинисан је ниво компентенције студената. Студент мора да савлада све клиничке вештине до предвиђеног нивоа компетенције у току наставе као услов за излазак на завршни испит или одговарајући колоквијум. Наставник евидентира да је студент савладао клиничке вештине својим потписом у евиденционој књижици (Водич за студенте) који сваки студент подноси на увид при изласку на завршни испит на клиничким предметима. Савладавањем наставног плана и програма интегрисаних академских студија медицине на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду студенти добијају знања и савладавају вештине неопходне за самостално бављење струком.