Ниво студија
Интегрисане академске студијеТрајање студија
6 година (12 семестара)Укупан број ЕСПБ бодова
360Звање које се стиче
Доктор медицинеЦиљ студија
Основни циљеви
Оспособљавање студената за ефикасну примену научних и стручних достигнућа у превенцији, дијагностици и терапији болести, на добробит пацијената и друштва уопште, укључујући промовисање здравог начина живота, правних и моралних вредности, даљи професионални развој, а све у складу са принципима добре научне и клиничке праксе.
Посебни циљеви
Оспособљавање студената за ефикасну примену научних и стручних достигнућа у превенцији, дијагностици и терапији болести, на добробит пацијената и друштва уопште, укључујући промовисање здравог начина живота, правних и моралних вредности, даљи професионални развој, а све у складу са принципима добре научне и клиничке праксе.
Посебни циљеви
- усвајање знања о нормалној структури и биолошким функцијама човековог организма (укључујући методе мерења и процене), разумевање здравља и начина његовог промовисања
- усвајање знања о природном и насилном нарушавању грађе и/или функције појединих органа, органских система или целокупног оранизма човека и етиологији настанка поремећаја
- усвајање знања и вештина из одговарајућих клиничких дисциплина, које студенту обезбеђују да стекне представу о менталним и физичким обољењима, њиховом откривању и лечењу (узимање анамнезе, извођење свеобухватног физичког и психолошког прегледа, интерпретација клиничких и лабораторијских налаза и стицање компетенција за извођење одређеног броја основних дијагностичких и терапијских процедура)
- усвајање знања о поступцима и методама превентивне медицине, дијагностике и терапије, као и репродукцији човека
- усвајање знања о условима живота човека, његовом окружењу, заштити човекове средине и социјалном статусу појединца style="text-align: justify;"> усвајање знања из деонтологије, етике и правне одговорности лекара style="text-align: justify;"> стицање потребног клиничког искуства, под стручним надзором, у здравственим установама style="text-align: justify;"> развијање способности и упућености на стално прилагођавање савременим захтевима медицинске науке и праксе (силабус) у оквиру европског академског простора style="text-align: justify;"> усвајање знања из методологије научноистраживачког рада и научних метода које на основу биомедицинских мерења омогућавају анализу добијених података и процену научних чињеница
Компетенције које проистичу из студијског програма
Након савладаног студијског програма Интегрисаних академских студија медицине студенти стичу компетенције за примену медицинског теоријског знања, клиничких вештина и стандарда професионалне комуникације у току обављања стручне и научне делатности.
Исходи учења које обезбеђује структура курикулума студијског програм интегрисаних академских студија медицине, омогућавају стицање знања, вештина и ставова/понашања у оквиру следећих категорија компетенција (исхода): интеграција базичних наука у медицину, интеграција клиничког знања и вештина у збрињавању пацијената, интерперсоналне и вештине комуникације, професионализам, организација и системски приступ медицини и континуирана едукација и лично усавршавање.
:
1. Интеграција базичних наука у медицину
2. Интеграција клиничког знања и вештина у збрињавање пацијената
3. Интерперсоналне и вештине комуникације
4. Професионализам
5. Организација и системски приступ медицини
6. Континуирана едукација и лично усавршавање
1. Интеграција базичних наука у медицину
- познавање нормалне структуре људског организма (ћелиjских ткиве и органа)
- пoзнaвaњe нoрмaлнe функциje људскoг oргaнизмa (ћeлиjских ткивa и oргaнa)
- пoзнaвaњe прирoдe aгeнaсa и мeхaнизaмa кojи дoвoдe дo прoмeнa у структури и функциoнисaњу oргaнизмa
- пoзнaвaњe прирoдe и тoкa прoмeнa у функциjи кoje прoизвoдe eтиoлoшки aгeнси и мeхaнизми (пaтoфизиoлoгиje) oргaнизмa
- пoзнaвaњe прирoдe и тoкa прoмeнa у структури кoje прoизвoдe eтиoлoшки aгeнси и мeхaнизми (пaтoлoшкe aнaтoмиje) oргaнизмa
- пoзнaвaњe oдгoвaрajућeг кoришћeњa лaбoрaтoриjских тeхникa у идeнтификoвaњу бoлeсти или здрaвствeних прoблeмa
- пoзнaвaњe дejствa, мeтaбoлизмa и тoксичних eфeкaтa лeкoвa
- пoзнaвaњe тeрaпиjскoг кoришћeњa лeкoвa
- пoзнaвaњe нoрмaлнoг рaстa и рaзвoja
- пoзнaвaњe принципа промовисања здравља и превенције болести
- пoзнaвaњe принципa и кoнцeпaтa кojи су oснoвa нoрмaлнoг пoнaшaњa и мeнтaлнe бoлeсти
- пoзнaвaњe прoцeсa стaрeњa.
- пoзнaвaњe принципa рeпрoдукциje укључуjући плoднoст и зaчeћe труднoћу и рaђaњe.
2. Интеграција клиничког знања и вештина у збрињавање пацијената
- способност да се изведе задовољавајући физички преглед
- способност да се узме задовољавајућа анамнеза
- спoсoбнoст дa сe кoристe пoдaци из aнaмнeзe, физичкoг прeглeдa и из лaбoрaтoриjских тeстoвa у циљу идeнтификoвaњa здрaвствeнoг прoблeмa
- способност да се формулише одговарајућа диференцијална дијагноза
- способност да се формулише ефективан план збрињавања (дијагностичке, терапијске и стратегије превенције) код обољевања и других здравствених проблема
- способност надзирања тока болести и одговарајућег ревидирања плана збрињавања
- способност да се изводе рутинске техничке процедуре специфичне за одређену област медицине
- способност да се документује клинички преглед пацијента
- способност да се примене принципи и концепти који су основа нормалног понашања и менталних болести
- способност да се дијагностикује и учествује у збрињавању менталних болести
- способност да се терапијски користе лекови у збрињавању пацијената
- способност да се препозна нормалан раст и развој
- способност да се препозна однос између здравља и болести, пацијента и његовог окружења
- способност да се примене психосоцијални принципи и концепти у пружању услуга здравствене заштите
- способност да се примене принципи и технике превенције и очувања здравља у пружању услуга здравствене заштите
- способност да се на одговарајући начин користе лабораторијске методе у идентификовању болести или здравствених проблема
- способност да се препознају пацијенти са по живот опасним стањима
- познавање метода ублажавања бола и патње пацијената
- способност да се примењују принципи медицине засноване на доказима у клиничком одлучивању
- способност да се интерпретирају налази добијени анамнезом, клиничким и лабораторијским испитивањем за одређену област клиничке медицине спoсoбнoст дa сe прeпознajу пaциjeнти сa стaњимa oпaсним пo живот
- способност да се усвоје терапијски протоколи засновани на савременим принципима медицине (првенствено за интернистичке, хируршке и психијатријске акутне и хроничне болести).
- спoсoбнoст дa сe усвоје терапијски протоколи засновани на савременим принципима медицине (првенствено за интернистичке, хируршке и психијатријске акутне и хроничне болести)
3. Интерперсоналне и вештине комуникације
- способност да се демонстрирају вешине ефективне интеракције лекар-пацијент
- способност да се користе одговарајуће комуникационе вештине у узимању анамнезе, у дијагностици и примени ефективног терапијског плана
- способност да се ефективно комуницира са колегама, пацијенатима, као и са њиховим породицама, без предрасуда у односу на језик, културу, пол, расу и начин живота
- способност да се поштује право пацијента да одбије лечење или учешће у наставним или истраживачким активностима
- способност да се у складу са професионалним етичким кодексом чувају информације о пацијентима као поверљиве, и да сe без пристанка одају само у изузетним околностима тј. ако су пацијент или друге особе изложене ризику
- способност да се прикупљаjу и сређују информације, укључујући коришћење информационе технологије
- способност комуникационе компетенције, које покривају писмене и усмене комуникације, у једном од водећих европских језика.
4. Професионализам
- способност да се у здравственом збрињавању примењују хуманистичке вредности
- способност да се сарађује са другим здравственим радницима у пружању услуга здравствене заштите
- способност да се поштују достојанство, приватност и професионална тајна у пружању услуга здравствене заштите
- способност ефективне интеракције са пацијентима, колегама и другим здравственим радницима из културолошкиразличитих средина.
5. Организација и системски приступ медицини
- способност да се примењују концепти и принципи примарног збрињавања и породичне медицине у пружању услуга здравствене заштите
- способност да се примењују принципи промовисања здравља и превенције болести
- способност да се примењују принципи и технике лимитирања трошкова у пружању услуга здравствене заштите
- познавање различитих система здравствене заштите, укључујући социјалну, економску и политичку димензију
- разумевање потребе и вредности консултација и упућивања пацијената различитим специјалистима у пружању услуга здравствене заштите
- познавање етичких и правних питања релевантних за медицинску праксу
6. Континуирана едукација и лично усавршавање
- препознавање потребе за континуираном едукацијом током целе професионалне каријере у циљу праћења најновијих релевантних научних достигнућа
- способност да се препознају сопствене потребе у погледу едукације и да се користе одговарајући едукациони ресурси
- способност да се критички вреднује медицинска/стручна литература
- способност да се осмисле, дизајнирају, имплементирају и развију истраживања
Услов за упис
- завршена гимназија или средња школа медицинског усмерења у четворогодишњем трајању
- положен пријемни испит из биологије и хемије
Структура програма
Интегрисане академске студије медицине за стицање академског назива доктор медицине трају 6 година и обухватају 12 семестара – укупно 6.300 часова: 5.475 часова активне наставе (2.595 часова предавања, 2.565 часова вежби, 15 часова ДОН и 300 часова СИР) и 825 осталих часова (735 часова клиничке практичне наставе и 90 часова предвиђених за израду завршног рада).
Укупно ангажовање студената кроз активну наставу и учење ван термина активне наставе у сврху континуираног савладавања програмске материје, припрему колоквијума, испита и израду дипломског рада, изражено је бројем од 360 ЕСПБ бодова. Имплементација ЕСПБ извршена је према немодуларизованом систему у којем сваки предмет може имати различит број бодова тако да је укупан број бодова у једној академској години 60. У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената одговара броју бодова који припадају предмету. Студент остварује бодове предвиђене за предмет након завршног испита.
Наставни план студијског програма омогућава да студент током I године студија усвоји основна знања из базичних (претклиничких) медицинских наука (Биологија и хумана генетика, Биофизика, Медицинска хемија и Анатомија), општеобразовних наука (Медицинска статистика и информатика, Медицинска етика и Енглески језик 1) и да упозна знање и вештине неопходне за пружање прве медицинске помоћи (Прва помоћ). Током II године студија, поред општеобразовних предмета (Вештине комуникације и Енглески језик) студенти стичу знање из базичних медицинских наука (Неуроанатомија, Хистологија и ембриологија, Физиологија и Биохемија) и знање и вештине неопходне за савладавање наставног програма клиничких предмета (Увод у клиничку праксу). Наставним планом III године студија обухваћени су предмети из категорије базичних медицинских наука (Патологија, Патофизиологија, Микробиологија и имунологија, Фармакологија и токсикологија 1 и Психолошка медицина) и клиничких наука (Клиничка пропедевтика). Током IV, V и VI године студија студенти стичу образовање (знање и вештине) из области клиничких наука (Радиологија, Нуклеарна медицина, Инфективне болести, Интерна медицина, Хирургија, Дерматовенерологија, Неурологија, Психијатрија, Педијатрија, Гинекологија и акушерство, Физикална медицина и рехабилитација, Медицина рада, Епидемиологија, Трансфузиологија, Офталмологија, Оториноларингологија, Максилофацијална хирургија, Онкологија, Ургентна медицина, Породична медицина и примарна здравствена заштита и Судска медицина). Наставни процес појединог предмета одвија се у току једног, а највише у току два семестра у складу са планом извођења наставе.
Током III, IV, V и VI године студија студенти обављају стручну праксу у наставним базама из клиничких предмета (Интерна медицина, Инфективне болести, Неурологија, Дерматовенерологија, Хирургија, Педијатрија, Гинекологија и акушерство, Медицинска рехабилитација, Ургентна медицина, Онкологија, Педијатрија), а у летњем семестру VI године обављају клиничку практичну наставу у трајању од 300 часова.
Изборни предмети, предвиђени у II, III, IV, V и VI години пружиће прилику студентима да афирмишу своје склоности и опредељење према појединим областима медицине. Током XII семестра студент има 300 часова студијског истраживачког рада и 90 научнoстраживачког рада чији је исход израда и oдбрана завршног дипломског рада. Најважније методе извођења наставе су: предавања илустрована слајдовима и видео клиповима, рад у малој групи, демонстрација и самостално извођење лабораторијских и клиничких вештина. Сви облици активне наставе базирају се на интерактивној настави која се карактерише дискусијама о проблему који је тема наставне јединице, изношењем личног става који је поткрепљен теоријском или искуственом аргументацијом, уочавањем дилема које се односе на постављену тему и њиховим разрешавањем. Рад у малој групи, као значајна метода савременог приступа наставном процесу, подразумева максималан број од 80 студената на предавањима, 15 студената у групи за практичну наставу на претклиничким предметима, односно 7 на клиничким предметима. За сваку клиничку вештину дефинисан је ниво компентенције студената: студент има само теоријско знање о вештини, студент посматра процедуру, али је не изводи самостално, студент изводи процедуру самостално, али не рутински, студент изводи процедуру рутински. Студент мора да савлада све клиничке вештине до предвиђеног нивоа компетенције у току наставе као услов за излазак на завршни испит или одговарајући колоквијум. Наставник евидентира да је студент савладао клиничке вештине својим потписом у евиденционој књижици (Водич за студенте).
Укупно ангажовање студената кроз активну наставу и учење ван термина активне наставе у сврху континуираног савладавања програмске материје, припрему колоквијума, испита и израду дипломског рада, изражено је бројем од 360 ЕСПБ бодова. Имплементација ЕСПБ извршена је према немодуларизованом систему у којем сваки предмет може имати различит број бодова тако да је укупан број бодова у једној академској години 60. У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената одговара броју бодова који припадају предмету. Студент остварује бодове предвиђене за предмет након завршног испита.
Наставни план студијског програма омогућава да студент током I године студија усвоји основна знања из базичних (претклиничких) медицинских наука (Биологија и хумана генетика, Биофизика, Медицинска хемија и Анатомија), општеобразовних наука (Медицинска статистика и информатика, Медицинска етика и Енглески језик 1) и да упозна знање и вештине неопходне за пружање прве медицинске помоћи (Прва помоћ). Током II године студија, поред општеобразовних предмета (Вештине комуникације и Енглески језик) студенти стичу знање из базичних медицинских наука (Неуроанатомија, Хистологија и ембриологија, Физиологија и Биохемија) и знање и вештине неопходне за савладавање наставног програма клиничких предмета (Увод у клиничку праксу). Наставним планом III године студија обухваћени су предмети из категорије базичних медицинских наука (Патологија, Патофизиологија, Микробиологија и имунологија, Фармакологија и токсикологија 1 и Психолошка медицина) и клиничких наука (Клиничка пропедевтика). Током IV, V и VI године студија студенти стичу образовање (знање и вештине) из области клиничких наука (Радиологија, Нуклеарна медицина, Инфективне болести, Интерна медицина, Хирургија, Дерматовенерологија, Неурологија, Психијатрија, Педијатрија, Гинекологија и акушерство, Физикална медицина и рехабилитација, Медицина рада, Епидемиологија, Трансфузиологија, Офталмологија, Оториноларингологија, Максилофацијална хирургија, Онкологија, Ургентна медицина, Породична медицина и примарна здравствена заштита и Судска медицина). Наставни процес појединог предмета одвија се у току једног, а највише у току два семестра у складу са планом извођења наставе.
Током III, IV, V и VI године студија студенти обављају стручну праксу у наставним базама из клиничких предмета (Интерна медицина, Инфективне болести, Неурологија, Дерматовенерологија, Хирургија, Педијатрија, Гинекологија и акушерство, Медицинска рехабилитација, Ургентна медицина, Онкологија, Педијатрија), а у летњем семестру VI године обављају клиничку практичну наставу у трајању од 300 часова.
Изборни предмети, предвиђени у II, III, IV, V и VI години пружиће прилику студентима да афирмишу своје склоности и опредељење према појединим областима медицине. Током XII семестра студент има 300 часова студијског истраживачког рада и 90 научнoстраживачког рада чији је исход израда и oдбрана завршног дипломског рада. Најважније методе извођења наставе су: предавања илустрована слајдовима и видео клиповима, рад у малој групи, демонстрација и самостално извођење лабораторијских и клиничких вештина. Сви облици активне наставе базирају се на интерактивној настави која се карактерише дискусијама о проблему који је тема наставне јединице, изношењем личног става који је поткрепљен теоријском или искуственом аргументацијом, уочавањем дилема које се односе на постављену тему и њиховим разрешавањем. Рад у малој групи, као значајна метода савременог приступа наставном процесу, подразумева максималан број од 80 студената на предавањима, 15 студената у групи за практичну наставу на претклиничким предметима, односно 7 на клиничким предметима. За сваку клиничку вештину дефинисан је ниво компентенције студената: студент има само теоријско знање о вештини, студент посматра процедуру, али је не изводи самостално, студент изводи процедуру самостално, али не рутински, студент изводи процедуру рутински. Студент мора да савлада све клиничке вештине до предвиђеног нивоа компетенције у току наставе као услов за излазак на завршни испит или одговарајући колоквијум. Наставник евидентира да је студент савладао клиничке вештине својим потписом у евиденционој књижици (Водич за студенте).